Dodatak na prethodnu pricu...

Taman ja sumirala dogadjaje za drugi mesec boravka, sa sve konstatacijom da smo jos nezaposleni kad ono posle tri dana preokret situacije.

Naime, muz puz je bio na razgovoru jos pre neke tri nedelje ali mu rekose da mu treba auto zbog, jelte, prirode posla. Medjutim poslali mu mail nedugo posle sa tekstom tipa cestitamo, bla-bla, dobrodosli u tim. On se ljubazno zahvalio i objasnio da ceni sto zele da mu pruze priliku ali eto nema auto a ni nece u neko dogledno vreme, tako da hvala ali ne.
U medjuvremenu je stigao i sledeci mail sa obavestenjem da imaju grupni sastanak na koji je on otisao sa namerom da proba da se dogovori za neko drugo radno mesto koje ne zahteva sopstveni prevoz. No, docekase ga sa prijatnom vescu da su mu oni vec organizovali ko ce da ga vozi i dali ugovor da potpise.

Doduse, posao je sezonski, za septembar i oktobar, ali mu je vec najavljeno da, posto je jedan od kvalifikovanijih u grupi, ima mogucnosti za dalju saradnju.
Inace radi se o jednoj od najvecih firmi tog tipa na severno americkom kontinentu. Odlican dodatak za rezime...
 
Tako da, eto, ipak ima nekih novosti :)

Dva meseca kasnije

Juce je bilo tacno dva meseca naseg boravka ovde. Ne, jos uvek nismo nasli poslove i to je jedina stavka na minus listi. Na plus listi se stavke svakodnevno umnozavaju.

Znam da je opste poznata cinjenica da su svi sveze pridosli imigranti prvih par meseci u tzv. honeymoon fazi kada im je sve lepo i na sve se odusevljavaju, ali kako se ne odusevljavati mnostvom pozitivnih aspekata ovdasnjeg zivota.

Uzgred, juce smo bili na rodjendanskom rostilju gde se okupilo desetak ljudi sa zanimljivom dodirnom tackom, polovina svakog bracnog para je arhitekta po struci :) Druga zanimljiva zajednicka karakteristika je da su svi (raspon duzine boravka ovde je od 1.5-6 godina otprilike) neverovatno opusteni, dobro raspolozeni i bez zamerki na ovdasnji zivot. Naravno sitnica koje smetaju ima, kao i svuda, ali bas nista zbog cega bi neko rekao "da, lose mi je ovde i nije bila dobra odluka doci u Kanadu". To jos nismo culi.

Da se vratim na temu. Pre neki dan sam konacno proucila sajt gradske biblioteke Toronta i odusevila se u potpunosti.

http://www.torontopubliclibrary.ca/ 

Prvo, clanstvo je za stanovnike besplatno. Drugo, u bibioteci se moze pozajmiti, moram ponovo da naglasim - potpuno besplatno, na neki broj dana (zavisno od materijala) sledece: knjige (naravno), muzicki diskovi, filmovi (i to i naslovi od pre par meseci), propusnice za muzeje i ostale kulturne ustanove ukljucujuci i zooloski vrt.

Ako nesto nemaju u ogranku biblioteke gde dolazite, mozete poruciti da donesu iz nekog drugog, naravno opet potpuno besplatno.

Pretpostavljam da cu posle nekog vremena oguglati na ovakve stvari i poceti da ih dozivljavam kao normalne, sto i jesu uostalom, ali za sada me je i dalje lako sokirati cinjenicom koliko ovde neke stvari potpuno drugacije funkcionisu.

Elem, da sumiram drugi mesec: doveli smo kucicu u red i manje vise obezbedili sve sto je potrebno za pocetak, polozili pismeni deo vozackog ispita i zakazali polaganje voznje za 6. septembar, intezivno poceli da trazimo poslove sto je za sada rezultiralo sa po jednim intervjuom, jednom ponudom za posao (ali traze sopstvena kola sto mi za sada necemo moci da izvedemo), jednim honorarnim poslicem (za fotografsku sekciju nase male zajednice), i to odlicno placenim, okupali smo se u jezeru Ontario, bili na karipskom karnevalu, upoznali bolje ponudu raznoraznih proizvoda i usluga i samo jos da pocnemo da zaradjujemo pa da i iskoristimo ta nova znanja :). Sve u svemu lepo je prosao drugi mesec.

Za treci mesec je prognoza da ce poceti da nas hvata panika oko poslova ali i to je kazu normalno... A i za ocekivati je da ce se i to resiti u dogledno vreme. Pa bi bilo lepo da prvi trimestar zakljucimo sa pozitivnim vestima i u tom polju :)

Turisti

Zabrinjavajuce je sto se mi jos uvek osecamo kao da smo na letovanju. Sto i nije cudno obzirom da je Toronto zaista divan grad leti. Na stranu to sto je na jezeru koje izgleda identicno kao more sem sto nije slano, i atmosfera i desavanja su takva da je neizbezno da se covek (posebno mi koji jos ne radimo i nemamo ama bas nikakvih obaveza) potpuno opusti i zaboravi sta su trenutni prioriteti.

Elem, u subotu smo bili na Caribani - karipskom festivalu, tj. na glavnom dogadjaju (festival traje vec nedelju dana) - paradi koja izgleda vrlo slicno onoj u Riu. Vatromet boja, kostima, sljokica i perja, odlicna muzika i sjajna atmosfera. Ocekivali su oko milion posetilaca, cisto kao reper kako su takvi dogadjaji poseceni u ovim krajevima...

A takvih dogadjaja ima skoro svakodnevno, festivali, koncerti, dosta toga besplatno, tesko se odluciti sta pre posetiti. Evo vec sledeci vikend imamo grcke dane (u grckom sektoru naravno, gde su sve ulice dvojezicno napisane a svaka bandera obojena u boje grcke zastave) i vec smo se psihicki pripremili na gyros vikend :)

Posle toga poseta plazi (na koju uzgred i danas idemo posto je neradni dan pa se solidarisemo sa radnim ljudima) koja je prelepa - cist beli pesak, onako malo krupniji pa sa pokojim kamencicem, voda prozirna skoro pa kao morska, malo plutaju neke algice ali vrlo diskretno, u vodi pesak bez trunke mulja (sto bi se od jezera ocekivalo) i temperatura vise nego prijatna.

Malo kvari dojam vetar koji u Torontu maltene uvek duva pa nije super prijatno za izaci iz vode. Druga zamerka su spasioci koji toliko revnosno rade svoj posao da sam se osecala kao dete od 5 godina sa roditeljima na moru, ne smes ni da mrdnes van obelezene linije, momentalno ti masu da se vratis iza linije bova. Mada to je gradska plaza, provericemo, kad dodje vreme, kakva je situacija na nekim drugim plazama...

Sve u svemu, potrebno je dosta samo-podsecanja na cinjenicu da treba sedeti za racunarom i traziti posao, kad toliko toga zanimljivog i novog i sarenog i primamljivog ima svuda oko nas. Osecamo se na trenutke kao deca u veeelikoj prodavnici igracaka :) Samo jos dzeparac da obezbedimo :)