Tri meseca kasnije

Danas je tri meseca kako smo ovde. Ja licno ulazim u stadijum (tj. vec sam usla) blage panike jer jos uvek nista sto se posla tice a i malo sam isfrustrirana zbog razvoja situacije oko vozackog ali o tom potom.

Svasta smo nesto poradili u medjuvremenu: nasli porodicnog lekara, sto se ispostavilo da je malcice komplikovanije nego sto sam ocekivala, posto je tesko naci pristojnog lekara a da prima nove pacijente a i da je dovoljno blizu a i da je klinika pristojna i tako jos svasta, no sve u svemu, malo smo imali srece pa je relativno blizu sveze renovirana klinika oformila novi tim porodicnih lekara (dodje mu kao lekar opste prakse po opisu posla) pa su primali nove pacijente i eto resili smo i to. Bili smo na nekoj grupnoj prezentaciji gde nam je doticni lekar za koga smo se odlucili predstavio kliniku i sebe, odgovorio na par pitanja i na kraju pokupio formulare koje smo popunili na licu mesta. Ja idem sledece nedelje na prvi individualni sastanak pa cu videti kako i to izgleda. Lekar je neki sveze dosao iz USA i ima 20tak godina iskustva i vrlo simpaticno deluje. Ako nista drugo izgleda kao da zaista voli svoj posao.

Vozacki je prosao, sa jedne strane super po jedno od nas (te je moja jaca polovina sad ponositi vlasnik G dozvole ili u prevodu redovne sa kojom sve moze normalno), a ja sam nazalost imala tu nesrecu da naletim na jednog od onih koji vole da obaraju ljude na ispitu (cak smo to i culi od jednog njegovog bivseg kolege na licu mesta ali nazalost kad je sve vec bilo gotovo).
Te sam se nasla u situaciji da me covek obori zbog veceg broja izmisljenih gresaka (i to ocigledno izmisljenih tipa naletela na bankinu!) kao i zbog "incidenta" na auto putu gde je covek procenio da kamion u traci u koju sam se prestrojavala nije dovoljno daleko (samo nekih 30m, boze moj jako je blizu) pa mi cimnuo volan i onda posle napisao kako smo jedva izbegli sudar. Jedina greska zaista moja je bila sto nisam znala da je ovde ozbiljan prekrsaj ostati u raskrsnici (recimo negde na pesackom prelazu) pri skretanju levo i da treba proci kroz crveno da bi se izaslo iz raskrsnice. Mala razlika u odnosu na Evropu a ne pise u prirucniku :(
I tako sad moram ponovo da polazem ali na nesrecu ovog puta prvo za G2 (to mu dodje drugi nivo pocetnika - polaze se voznja bez izlaska na auto put) pa onda ponovo za G, a srecna okolnost je sto na osnovu toga sto sam bila vozac ranije ne moram da cekam da prodju odredjeni vremenski periodi nego samo treba da platim (prvo $40 pa onda opet $75 grrrrrrrr) i da polazem. A jos srecnija okolnost je sto mogu sledeci put da trazim drugog ispitivaca jer nisam zadovoljna prvim. Ali naravno, uzasno sam isfrustrirana celim dogadjajem.

Jedan od meni lepsih trenutaka u poslednjih mesec dana je taj sto smo od prijatelja dobili malu portabl ves masinu i resili se pakla sa zajednickim veserajem. Masina se kaci na kuhinjsku slavinu i nema grejac te koriti toplu vodu (koja nazalost nije bas jako topla, ne prelazi 50C - merila sam naravno) ali je u svakom slucaju neuporedivo bolje resenje nego veseraj. Prvo sto je ekonomski sjajna - ne placamo vise $2.5 po pranju (sto na godinjem nivou i nije malo) a najvaznije sto ne delim masinu sa gomilom nepoznatih ljudi. I divan detalj - masina svira Jingle Bells kad zavrsi sa pranjem :)

Uclanili smo se u biblioteku i potpuno sam odusevljena kako sve lepo funkcionise, porucila sam knjigu online i lepo mi stigao mail da me ceka u nasem ogranku. Milina.

Bili smo i na torontanskom ostrvu - jedno prelepo mesto, savrseno uredjeno, sa prelepim plazama i parkom. Sastoji se od vise malih ostrvaca povezanih mosticima a stize se trajektom koji saobraca svakih pola sata do tri luke na ostrvcima. Posebno smo naravno bili odusevljeni plazom, prava morska idila - sitan, ali ne previse, beli pesak, providna voda savrseno cista, ne previse guzva, sve u svemu prelepo.
Nabasali smo i na vrlo zanimljivu, bar sa antropoloske strane, polu nudisticku plazu na zapadnoj strani ostrva. Ali samo za one koji nemaju problem sa tim da dele plazu sa raznim drugim grupacijama, sto po pitanju boje koze sto po pitanju sexualnog opredeljenja. U jednom sektoru je izuzetno upadljiv nedostatak zenskog pola i vrlo je stereotipno - mladi, preplanuli, odlicno gradjeni momci svih boja ali potpuno nezainteresovani za suprotni pol i vrrrrlo bliski jedni sa drugima :) Ali zaista zanimljivo za posmatranje obzirom da mi je ovo bio prvi put da vidim tako veliku grupaciju i to tako opustenu i prirodnu. Tacno se vidi da je to ovde vec godinama potpuno normalna stvar. Zanimljiva informacija na tu temu - u Torontu se ove godine odrzavala 32. godisnja gay parada, toliko o tradiciji :)
Kako bilo, zanimljivo iskustvo svakako. Bar smo iz prve ruke proverili sve one urbane legende o anatomiji drugih rasa :)

Sto se vremena tice, vec izvesno vreme temperatura ne prelazi 20-25C i nocu je postalo malo hladnjikavo sto nas je nagnalo u potragu za cebetom a ispostavilo se da je i to malo zahtevniji projekat. Naime u cenovnom rangu za imigrante pripravnike je ozbiljan problem naci bilo kakvo cebence a da nije 100% polyester sto ja nikako nisam zelela. Vunene cebadi bas i nema (bar u jeftinijim radnjama) te je jedini izbor bio kupiti pamucni prekrivac/cebence mada ni to nije bilo lako naci. No opet se pokazalo da je snalazljivost naucena u domovini jedna korisna stvar, pa smo nasli na snizenju neko super veliko cebe (dobrih 3m sirine) od koga sam sasvim lepo zahvaljujuci sivacoj masini napravila dva. I sad nam je lepo toplo :) A kad dodje vreme za jorgan opet izlet u Ikeu, gde drugo, tamo smo vec videli sjajan izbor jorgana u razlicitim debljinama i po pristupacnim cenama.

I eto, toliko za ovaj mesecni pregled :)

Dodatak na prethodnu pricu...

Taman ja sumirala dogadjaje za drugi mesec boravka, sa sve konstatacijom da smo jos nezaposleni kad ono posle tri dana preokret situacije.

Naime, muz puz je bio na razgovoru jos pre neke tri nedelje ali mu rekose da mu treba auto zbog, jelte, prirode posla. Medjutim poslali mu mail nedugo posle sa tekstom tipa cestitamo, bla-bla, dobrodosli u tim. On se ljubazno zahvalio i objasnio da ceni sto zele da mu pruze priliku ali eto nema auto a ni nece u neko dogledno vreme, tako da hvala ali ne.
U medjuvremenu je stigao i sledeci mail sa obavestenjem da imaju grupni sastanak na koji je on otisao sa namerom da proba da se dogovori za neko drugo radno mesto koje ne zahteva sopstveni prevoz. No, docekase ga sa prijatnom vescu da su mu oni vec organizovali ko ce da ga vozi i dali ugovor da potpise.

Doduse, posao je sezonski, za septembar i oktobar, ali mu je vec najavljeno da, posto je jedan od kvalifikovanijih u grupi, ima mogucnosti za dalju saradnju.
Inace radi se o jednoj od najvecih firmi tog tipa na severno americkom kontinentu. Odlican dodatak za rezime...
 
Tako da, eto, ipak ima nekih novosti :)

Dva meseca kasnije

Juce je bilo tacno dva meseca naseg boravka ovde. Ne, jos uvek nismo nasli poslove i to je jedina stavka na minus listi. Na plus listi se stavke svakodnevno umnozavaju.

Znam da je opste poznata cinjenica da su svi sveze pridosli imigranti prvih par meseci u tzv. honeymoon fazi kada im je sve lepo i na sve se odusevljavaju, ali kako se ne odusevljavati mnostvom pozitivnih aspekata ovdasnjeg zivota.

Uzgred, juce smo bili na rodjendanskom rostilju gde se okupilo desetak ljudi sa zanimljivom dodirnom tackom, polovina svakog bracnog para je arhitekta po struci :) Druga zanimljiva zajednicka karakteristika je da su svi (raspon duzine boravka ovde je od 1.5-6 godina otprilike) neverovatno opusteni, dobro raspolozeni i bez zamerki na ovdasnji zivot. Naravno sitnica koje smetaju ima, kao i svuda, ali bas nista zbog cega bi neko rekao "da, lose mi je ovde i nije bila dobra odluka doci u Kanadu". To jos nismo culi.

Da se vratim na temu. Pre neki dan sam konacno proucila sajt gradske biblioteke Toronta i odusevila se u potpunosti.

http://www.torontopubliclibrary.ca/ 

Prvo, clanstvo je za stanovnike besplatno. Drugo, u bibioteci se moze pozajmiti, moram ponovo da naglasim - potpuno besplatno, na neki broj dana (zavisno od materijala) sledece: knjige (naravno), muzicki diskovi, filmovi (i to i naslovi od pre par meseci), propusnice za muzeje i ostale kulturne ustanove ukljucujuci i zooloski vrt.

Ako nesto nemaju u ogranku biblioteke gde dolazite, mozete poruciti da donesu iz nekog drugog, naravno opet potpuno besplatno.

Pretpostavljam da cu posle nekog vremena oguglati na ovakve stvari i poceti da ih dozivljavam kao normalne, sto i jesu uostalom, ali za sada me je i dalje lako sokirati cinjenicom koliko ovde neke stvari potpuno drugacije funkcionisu.

Elem, da sumiram drugi mesec: doveli smo kucicu u red i manje vise obezbedili sve sto je potrebno za pocetak, polozili pismeni deo vozackog ispita i zakazali polaganje voznje za 6. septembar, intezivno poceli da trazimo poslove sto je za sada rezultiralo sa po jednim intervjuom, jednom ponudom za posao (ali traze sopstvena kola sto mi za sada necemo moci da izvedemo), jednim honorarnim poslicem (za fotografsku sekciju nase male zajednice), i to odlicno placenim, okupali smo se u jezeru Ontario, bili na karipskom karnevalu, upoznali bolje ponudu raznoraznih proizvoda i usluga i samo jos da pocnemo da zaradjujemo pa da i iskoristimo ta nova znanja :). Sve u svemu lepo je prosao drugi mesec.

Za treci mesec je prognoza da ce poceti da nas hvata panika oko poslova ali i to je kazu normalno... A i za ocekivati je da ce se i to resiti u dogledno vreme. Pa bi bilo lepo da prvi trimestar zakljucimo sa pozitivnim vestima i u tom polju :)

Turisti

Zabrinjavajuce je sto se mi jos uvek osecamo kao da smo na letovanju. Sto i nije cudno obzirom da je Toronto zaista divan grad leti. Na stranu to sto je na jezeru koje izgleda identicno kao more sem sto nije slano, i atmosfera i desavanja su takva da je neizbezno da se covek (posebno mi koji jos ne radimo i nemamo ama bas nikakvih obaveza) potpuno opusti i zaboravi sta su trenutni prioriteti.

Elem, u subotu smo bili na Caribani - karipskom festivalu, tj. na glavnom dogadjaju (festival traje vec nedelju dana) - paradi koja izgleda vrlo slicno onoj u Riu. Vatromet boja, kostima, sljokica i perja, odlicna muzika i sjajna atmosfera. Ocekivali su oko milion posetilaca, cisto kao reper kako su takvi dogadjaji poseceni u ovim krajevima...

A takvih dogadjaja ima skoro svakodnevno, festivali, koncerti, dosta toga besplatno, tesko se odluciti sta pre posetiti. Evo vec sledeci vikend imamo grcke dane (u grckom sektoru naravno, gde su sve ulice dvojezicno napisane a svaka bandera obojena u boje grcke zastave) i vec smo se psihicki pripremili na gyros vikend :)

Posle toga poseta plazi (na koju uzgred i danas idemo posto je neradni dan pa se solidarisemo sa radnim ljudima) koja je prelepa - cist beli pesak, onako malo krupniji pa sa pokojim kamencicem, voda prozirna skoro pa kao morska, malo plutaju neke algice ali vrlo diskretno, u vodi pesak bez trunke mulja (sto bi se od jezera ocekivalo) i temperatura vise nego prijatna.

Malo kvari dojam vetar koji u Torontu maltene uvek duva pa nije super prijatno za izaci iz vode. Druga zamerka su spasioci koji toliko revnosno rade svoj posao da sam se osecala kao dete od 5 godina sa roditeljima na moru, ne smes ni da mrdnes van obelezene linije, momentalno ti masu da se vratis iza linije bova. Mada to je gradska plaza, provericemo, kad dodje vreme, kakva je situacija na nekim drugim plazama...

Sve u svemu, potrebno je dosta samo-podsecanja na cinjenicu da treba sedeti za racunarom i traziti posao, kad toliko toga zanimljivog i novog i sarenog i primamljivog ima svuda oko nas. Osecamo se na trenutke kao deca u veeelikoj prodavnici igracaka :) Samo jos dzeparac da obezbedimo :)

Samo dva detalja iz svakodnevnog zivota

Drazi zivota u velikom gradu: dogodila nam se prva vanredna situacija u metrou, kao u filmovima, metro stao, na razglasu objavili da svi napuste voz a posle par minuta i da se hitno evakuise stanica, hrpa vatrogasnih vozila, policije, obezbedjenja samog metroa na sve strane, naravno sve se rascistilo za par minuta i sve je nastavilo svojim tokom ali bilo nam je zanimljivo da nesto tako dozivimo :)

Druga super stvar kad delis zgradu sa ljudima iz celog sveta - vidis stvarno razne obicaje i navike. Elem, ulazimo u lift i greskom odemo u podrum, gde se nalazi veseraj, i tamo nam se pridruzi decko od dvadesetak godina koji je ocigledno pokupio cist ves i nosi ga kuci, ali sve to obavlja u carapama (da budem jasnija, na nogama nema cipele, patike ili nesto iz sektora obuce nego samo zoknice). Covek se oseca kao u svojoj kuci, doduse kuci na 16 spratova :)

Svaki dan iscekujemo sta ce novo zanimljivo da se dogodi....

Vozacka dozvola

Odlucili smo se konacno da sredimo i pitanje vozacke dozvole. Naime, sa medjunarodnom moze da se vozi svega dva meseca po dolasku a nama to uskoro istice, jeste da nemamo jos sta da vozimo ali treba biti spreman na sve, mozda dobijemo na nacionalnoj lutriji neke silne milione pa uskocimo u neki lamborghini :)

Kupili smo prirucnik za polaganje vozackog ispita i gledacemo da se spremimo za sledecu nedelju pa da polazemo.

To je jedna formalnost koja ceka imigrante vozace, polazu se i testovi i voznja, no srecna okolnost je da ako ste imali preko 24 meseca vozackog staza onda odmah polazete voznju i ne ide se na casove. Testovi se mogu polagati kad god, samo se pojavite na mestu desavanja i sacekate svoj red, kao na salteru... Rade ceo dan, svaki dan, cele godine. Sjajno.

Druga strana medalje je da dokazivanje vozackog staza (ili jedan papiric iz naseg konzulata) i prevod dozvola na engleski kostaju (bar je nas dvoje toliko kostalo) za dva komada $154 i onda jos plus $125 po osobi polaganje i jos bar $50 za iznajmiti auto posto svaki kandidat sam sebi obezbedjuje vozilo za polaganje a sta drugo nego rent-a-car, sem ako nemate srecu pa poznajete nekog ko ima auto.
Summa summarum, za dvoje ljudi dozvole izadju oko $450.

Elem, procedura je sledeca, prikupe se svi ti papiri (prevod - koji mora biti od ovdasnjeg prevodioca, i pismo iz konzulata - koji uzgred sluzi za lecenje nostalgije, cekali smo sat i po u praznom konzulatu da nam izdaju dva parceta papira sa tri reda teksta i to zadovoljstvo platili $64, a radno vreme je naravno od 10-13h, da se slucajno ne umore), i ode se u jedan od centara za polaganje, tamo se na licu mesta obavi pregled vida, slikaju vas (sve na salteru i naravno sve efikasno i brzo, mada malkice se duze ceka da se dodje na red) i dobije se papiric sa kojim se ide u prostoriju za polaganje, odmah ili kad vec zelite.

A sledece nedelje cemo i videti kako to izgleda u praksi, a kad polozimo pismeni deo onda cemo zakazati voznju za neki sto skoriji termin.

Pa kad pocnemo da jezdimo ulicama Toronta jednog dana.... :)

Raznorazni utisci.. bez nekog posebnog redosleda

Ako budem jos dugo cekala da hronoloski ili tematski sortiram razne stvari koje smo doziveli, primetili ili culi, pozaboravljacu vecinu, te sam se odlucila da bez nekog reda izlozim sve ono sto je ostavilo neki poseban utisak na dvoje new comers-a kako nas ovde svi zovu.

Jedna od stvari koje odmah upadaju u oci je fenomenana mesavina ljudi svih mogucih, da ne kazem boja, nacionalnosti. Sve se sareni i jako je zanimljivo za proucavati izbliza sve te narode, neke koje nikad nisam ni videla uzivo. Jedna od glavnih nam zanimacija u metrou prvih nedelja bila je pogadjanje toga ko je odakle i prepoznavanje jezika.

Jos jedna sjajna stvar kod tako jako izrazene multikulturalnosti je sto, ako se provodi dosta vremena u gradskom prevozu, ima se prilika za cuti i gomila poznatih nam jezika pa se nekako covek oseca vise kao kod kuce - i madjarski i slovacki i ceski i ceo spektar centralno-istocno-juzno-evropskih jezika. U sustini engleski najmanje i cujemo u metrou... I da, jos jedna konstatacija u vezi jezika, kanadski engleski ima sasvim prijatan akcenat. I povrh svega lako razumljiv.

Ovdasnji ljudi, bez obzira na poreklo, su neverovatno kulturan jedan svet. Naravno izuzetaka ima, ali jako malo. Svi se stalno nesto izvinjavaju i zahvaljuju i prosto ne znas sta da kazes u takvim situacijama. Doduse dogodilo mi se da je jedna poveca persona bukvalno sedela na meni dobrih 20 minuta u autobusu i da nije ni primetila ali to su zaista izdvojeni slucajevi.

Jedna od sokantnih stvari je bila to sto vozaci autobusa redovno sacekaju kad vide da neko trci prema busu, i sto ti se uvek redovno zahvale sto si im pokazao mesecnu pretplatnu karticu za TTC (ili sve forme gradskog prevoza, koja uzgred kosta simbolicnih 126 CAD).

Vezano za gradski prevoz: blizu je savrsenog, ali zaista. Mreza metroa, tramvaja i autobusa je takva da se vrlo brzo stize sa tacke A na tacku B iako je grad izuzetno velik. Metroi idu na svakih 3-5 minuta, kao i autobusi, bar na vecini linija, autobuske stanice su odlicno rasporedjene i to na vrlo kratkim razmacima, tipa sa jedne i druge strane raskrsnice. Naravno vozac ne staje ako nema nikog na stanici ili ako niko nije zazvonio za stop.

Pa onda neverovatne stvari vezane za to kako ovde funkcionise ugostiteljska delatnost.

Naime, dogodilo nam se jedan dan u komsijskoj piceriji/poslasticarnici da je kuvar zaboravio da pocne da pece pizzu koju smo porucili. POsle citavih 10 minuta cekanja dolazi konobar i uz uzasno puno izvinjavanja kaze da je pizza na njihov racun i jos pita sta cemo popiti. Bas mi je bilo neprijatno. A jos je bilo gore kad smo krenuli pa smo se jedva odbranili da nam ne spakuje i sladoled za poneti. Sokantno iskustvo.

Jedna od bitnih tema za ljude koji sate i sate provode po gradu trazeci stan: WC-ovi, svi, ali bez izuzetka svi, javni i polujavni, na metro stanici, u trznim centrima, ali bas svi, savrseno su cisti, uvek sve radi i ima svih potrebnih stvari. Ja, kao cesti posetilac istih usled vrlo male besike :), mogu da kazem da sam potpuno odusevljena uslugom :)

E da, dodatak u vezi detalja sa komsijskim rostiljem od pre neki dan: nije to bio samo rostilj, dosao je i kombi iz zooloskog vrta sa risom, divljom mackom, lemurom, nekim zmijurinama i jos nekim zivotinjama, i odrzan je kratki cas iz poznavanja zivotinjskog carstva za decu. Takodje su ih pustili i da pomaze doticne zivotinje cime su klinci bili odusevljeni. Pojavio se u nekom momentu i onaj kamion sa sladoledom (kao iz horor/triler filmova, sa sve muzikom) pa su se stanari i zasladili posle rucka. Celu manifestaciju je propratila ziva muzika u vidu troclanog benda koji je svirao poznate hitove u nekom karipskom aranzmanu, vrlo simpaticno.

Nastavak sledi :)

Malo vise od mesec dana kasnije..

...od kako smo sleteli na tlo Kanade. Utisci su izmesani, u velikoj vecini pozitivni, no da budem realna, kao i bilo gde, i ovde ima stvari koje se nekome nece dopasti.
Ali idemo redom.

Posto pretpostavljam da je za sada najzanimljivija tema kako smo se snasli i smestili, pokusacu ukratko da prepricam kako je to nama izgledalo.

Prve tri nedelje smo bili u gostima kod potpuno nepoznatih ljudi - rodbina rodbinine rodbine moglo bi se reci. Bilo kako bilo, ljudi su nam se nasli kao da smo rod rodjeni, docekali nas na aerodromu, smestili i potrudili se da se osecamo kao kod kuce. Mada istini za volju tamo smo boravili iskljucivo u vreme spavanja obzirom da smo svo ostalo vreme tabanali po Torontu trazeci stan i upoznajuci grad a onda se uvece vracali mrtvi umorni i spavali kao topovi i pored jednonedeljne bebe u stanu.

Pitanje stanovanja: zgrade su im ili za izdavanje ili za stanare koji su kupili stanove. Kvalitet stanovanja je u skladu sa tim. Zgrade za izdavanje, sem ako nisu luksuzne (mada i tada je diskutabilno), su vrlo loseg kvaliteta, traljavo odrzavane po sistemu "da se samo malo zamaze po povrsini", u prevodu - kreci se bezbroj puta a da se ne pripremi podloga, plocice se lepe jedne preko drugih dokle god moze da stane. Renoviranje zgrada se svodi na sredjivanje fasade ali vrlo lukavo, promene se ograde na terasama (iz starih metalnih u nove staklene recimo), malo se zamazu ostecenja, stavi se novi etison u hodnike i sredi ulaz (tzv. lobby) i automatski ode cena stana gore za bar 100-150 mesecno. A u samim stanovima se mahom renoviranje svodi na okreciti i prelakirati parket. Sve u svemu, za sveze pridoslice koji nece trositi astronomske cifre na stan, izbor je vrlo los. Najgore, bar za mene, je problematika ves masina koje ne postoje u stanovima ovakih zgrada, nego se nazalost dele sa ostatkom zgrade. To je jedno izuzetno ruzno iskustvo koje se nadam da mi se posle ovog prvog stana vise nece dogoditi. Dakle jednom recju fuj. Da ne ulazim u pikantne detalje...

Za nas je trazenje stana trajalo jedno 10 dana intezivnog telefoniranja, obilazenja zgrada i razgledanja stanova da bi se nakraju svelo na izbor od jednog (slovima i brojevima) prihvatljivog stana. Problemi su sledeci: nama se zurilo a oni retko kad imaju stanove za odmah, obicno za mesec ili dva posto je 60 dana rok da obavestis stanodavca da se selis.

 Problem br. 2: cena - ako ces jeftinije onda je jako skrnavo, a ako ne, onda kosta jako puno. Na kraju smo napravili kompromis i uzeli stan za tricavih 1247 mesecno (boli, zar ne?) ali su u to uracunati svi troskovi tipa struja, voda, grejanje (parking se skoro svuda dodatno placa i to od 60-100 dolara mesecno, doduse svaka zgrada ima podzemnu garazu na jedan ili vise nivoa).

Naravno, pranje vesa u onim ogavnim masinama se dodatno placa, ili i prevodu, to jezivo zadovoljstvo nas kosta 2.5 po turi vesa i to sumnjivo opranog. Ali to je nesto sa cim se mora pomiriti, bar u pocetku.

Problem br. 3: morali smo da budemo kreativni i da se snadjemo za potvrde da smo zaposleni (i to nam sredili oni fini ljudi sa pocetka price) jer ako si nezaposlen nista od stana, sem ako nemas garanta sto realno ne mozes da imas jer si tek stigao i nikoga ne znas bas tako dobro da bi ti ucinio takvu uslugu. Malo zacaran krug ali eto ima resenja. Za stan se aplicira kao za posao, dosta papira, moze da se dogodi da te odbiju. No, dobismo ga i preuzesmo kljuceve 29. juna.

Onda avantura sa namestajem. Elem, lift se rezervise nekoliko dana unapred, mi smo u sredu jedva dobili termin za subotu i to od 9 do 11 prepodne. Ne mozes ni da biras previse. Pa onda trkom u Ikeu, koja se pokazala kao najpovoljnije resenje za opremanje za pocetak, da se pokupuje sta treba i da se zakaze dostava za bas taj termin kad nama treba. Sto se ispostavilo da bas i ne moze ali se na kraju sve dobro zavrsilo.

Onda smo jedno nedelju dana proveli sklapajuci namestaj, trceci po gradu da se najjeftinije nadju ostale sitnice tipa bas sve sto treba jednom domacinstvu (od kutlace do cackalica, i upaljaca uzgred posto sam moj ostavila na aerodromu posle poslednje zapaljene cigarete, smrc...) obzirom da nemate ama bas nista.

Pa agonija oko izbora provajdera za mobilni, net, kablovsku, kucni telefon. Na kraju se ipak se svodi na manje vise isto pa uzmes tamo gde ti ponude najbolje uslove, a skloni su tome da spustaju cenu samo da pridobiju klijenta. Ovo zadovoljstvo je isto poprilicno skupo za nase pojmove, izadje manje vise oko 200 dolara mesecno ceo paket (2 mobilna, fixni, kablovska i net).

Klima uredjaji - iz meni potpuno neshvatljivog razloga nema ih u obliku kao kod nas nego su to one ili mobilne klime ili sugave prozorske za koje je ugradnja potpuni debakl. Izvadis prozor i uglavis klimu a visak prostora oko uredjaja oblepis da li kartonom, da li najlonom, lesonitom ili vec nekim simpaticnim materijalom koji ce potpuno nauruziti fasadu. Apsolutno neshvatljivo. Uredjenje oko zgrada ne moze biti savrsenije i pedantnije a dozvoljavaju te jezive klime. Koje su pritom i vrlo neefikasne, najjaca koju smo videli je od 10.000 BTU ili malo jace od nase tamosnje tzv. devetke. A stanovi su poprilicno veci od nasih. Konkretno, nas je sto oni kazu one-bedroom ili dvosoban stan i ima nekih 58m2 navodno, ali to cu jos da premerim posto mi se bas i ne cini tacna informacija. I to nije neki jako velik stan za ovu kategoriju, idu i do 75m2, bar ono sto smo mi vidjali. Dvosoban! Naravno gaje se i tzv. junior one-bedroom koji su vec prihvatljiviji za nase navike :) i krecu se oko 45-50 m2. I ti su nesto jeftiniji naravno.

Jedna od lepih stvari vezano za stan - imamo divan pogled: na jezero, ne bas puno ali se ipak vidi, na centar i na severni deo Toronta, i jako veliku terasu za posmatranje svega toga.
1. jula je bio Canada Day i od nekih 8 uvece pa do posle ponoci su se na sve strane videli vatrometi. Uzivanje za gledati.

A sad dok ovo pisem je u toku godisnji tradicionalni rostilj za stanovnike ove tri zgrade sto cine nase dvoriste. Naravno o trosku vlasnika zgrada. Besplatna hrana, pice i ziva muzika a od posetilaca se ocekuje da donesu stolice. Ima jako puno takvih lepih gestova. Uostalom koliko naplacuju iznajmljivanje stanova i treba :)

Sto se lokacije stana tice, vec posle par dana smo ustanovili da je savrsena. Imamo veliki trzni centar na 5 min od kuce sa dva velika supermarketa i to iz ranga jeftinijih sto nam sada jako odgovara :) Metro stanica nam je na bukvalno 3 min od zgrade (merili smo) a do najuzeg centra grada imamo jedno 10 min metroom. Idealno. Isto u krugu od 500m imamo i bozanstvenu poslasticarnicu sa fenomenalnim italijanskim sladoledom i pijacu organske hrane svakog cetvrtka, klizaliste, i svasta jos nesto... Jos smo u fazi istrazivanja po komsiluku.

Nastavak sledi cim se ukaze prilika....

Mesec dana kasnije

Pre neki dan smo simbolicno obelezili prvi mesec u Kanadi na vrlo prikladan nacin - uveli smo konacno internet, ili tacnije, vratili smo se sa figurativnog pustog ostrva u civilizaciju :)

Posto je utisaka jaaaako mnogo, za pocetak samo da ukratko sumiram dogadjaje a onda cu kasnije da polako krenem da prepricavam sta nam se svasta desavalo.

Elem, u prvih mesec dana smo uradili sledece: sredili svu papirologiju (i to u prva dva-tri dana), nasli stan, opremili ga skoro svim potrebnim stvarima ukljucujuci i toliko neophodan internet, i od juce poceli da se bavimo trazenjem poslova. Kako cujemo, to ne bi trebalo da jako dugo potraje, no o tom potom.
Ostalo je jos jedino da polazemo vozacki i to bi trebalo sledece nedelje da odemo da sredimo, pripremili smo potrebne papire, samo jos da proucimo prirucnik i da se prijavimo za polaganje.

Eto toliko za prvo kanadsko javljanje :)

Odbrojavanje

Danas je ostalo tacno jos deset dana do poletanja...

Konacno mogu da kazem da smo spremni i spakovani (sem naravno samih kofera ali to ce se ipak raditi na kraju) i da sad ulazimo u fazu oprastanja i odbrojavanja u jednocifrenim brojevima...

Ili kako bismo rekli u mladjim danima, spavamo jos 10 puta do polaska :)