Posle maltene godinu dana i dalje ne mogu da se naviknem na sve aktivnosti kojima se ljudi bave u metrou.
Idemo redom:
1. Definitivno najomiljenija zabava u metrou (a i autobusu i tramvaju) je spavanje. Vodeca pozicija bez ozbiljne konkurencije. Mislim da me u vezi spavanja u gradskom prevozu najvise odusevljava to sto ljudi ne promasuju stanicu na kojoj treba da izadju. Udju, sednu (ili stanu), istog momenta zaspe i bude se kao na dugme na odgovarajucoj stanici. Fenomenalno. Naravno, ne vredi se upustati u opis spavackih poza, to je vec tema za sebe, mozda jednom napravimo serijal fotografija na tu temu.
2. Citanje (mada mrtva trka sa slusanjem muzike ali ajde da, kao pristrasni posmatrac, ipak prednost dam pisanoj reci). Citaju se: novine (uglavnom one besplatne), knjige (redovne papirne), tableti, mobilni telefoni, nookovi, kindlovi, koboi, notebookovi (namerno ovo na engleskom u mnozini, mnogo mi se svidja ta lepeza raznih proizvoda a bolje se docara u ovom srpsko-engleskom obliku) i svi ostali uredjaji na koje se da nakalemiti neki elektronski oblik knjige. Divno je to sto ljudi toliko citaju. Jedan od posebno zivopisnih primera je bakica koja je citala neki hriscanski pamflet (nisam sigurna iz koje sekcije, katolicke, protestantske ili neke druge), i usput dodavala komentare tipa "Jesus is my savior", "I love you Jesus" i sl. Bas se unela :)
3. Slusanje muzike. Desava mi se da se okrenem oko sebe i da bar 90% ljudi okolo ima slusalice na/u usima. Od onih malih, tzv. bubica, do slusalica velicine onih iz spotova iz '80-tih. U svim bojama i materijalima naravno. Bojim se da ce kompletna ljudska populacija tamo negde 2040-te biti od nagluva do potpuno gluva...
4. Obavljanje aktivnosti iz domena licne higijene. Naime, ovde je izgleda potpuno normalno podeliti sa svim saputnicima svoje intimne navike tipa brijanje (nose ljudi masinice u tasnama i dok cekaju metro usput lepo sve obave), cupkanje obrva, cesljanje i sminkanje necu ni da spominjem - to je izgleda pod obavezno (mada me sve vreme zanima kako to izvode obzirom da se voz ipak drmusa), stavljanje dezodoransa, ciscenje zuba koncem, i jos sijaset slicnih aktivnosti.
5. Jedenje. Pri tom ne mislim na grickanje cipsa ili dovrsavanje sendvica, ne, mislim na jedenje iz plasticnih posuda sa metalnim escajgom koji se nakon jela ubaci tako musav direktno u ranac. Uzgred, higijenske navike ovdasnjih ljudi su od jezive do katastrofalne. Napravicu osvrt na to drugom prilikom...
6. Strikanje, vez, i ostale rucne radinosti. Odlican nacin za ubiti vreme.
7. Igranje igrica, gledanje filmova i ostalo sto nam je donela era raznih multimedijalnih uredjaja.
Uzgred, kad se uzme u obzir i sirok spektar raznih nacionalnosti i boja ljudi u metrou, a posebno najrazlicitiji stilovi u odevanju, jasno je da je cela slika vise nego zivopisna :)
April 25, 2013
April 10, 2013
Stvari koje mi nedostaju...
Na stranu ono
sto je prvo pa deset praznih mesta (mama i tata naravno), moram priznati
da mi sad vec jako fale neke stvari "od kuce". Da se ne lazemo, nista
od toga nije nesto bez cega se ne moze ali opet bih se vrlo rado
teleportovala nazad u nekim trenucima...
Elem, nedostaje mi:
1. STRASNO mi nedostaju nasi slatkisi (i slanisi naravno). Iz nekog potpuno nejasnog razloga, ovdasnja konditorska industrija nije odmakla dalje od 10 vrsta cokolada i bezbroj varijacija na temu keksa. Onih suvih, okruglih tipa Bambijevih Wellness integralnih keksa. Srce me boli kad pomislim na jaffa keks, munchmallow, smoki, coko bananice, medeno srce, plazma keks, eurokrem, i sve ostalo na cega sad ne smem da mislim da se ne bih raspatila previse :)
2. Ne bih da budem dosadna ali opet: slatkisi...
3. Produzena kafa sa hladnim mlekom uz cigaretu u basti nekog kafica u centru, tipa Gusan ili sl. Ili na nekom od splavova na Ribarcu. Ili na Strandu. Ovde ima zilion vrsta kafa u svakom od onih kafe lanaca ali nije to to... Na obali jezera ima svega par kafica koji su naravno uvek krcati, ostali kafici su ustvari pabovi, baste su retkost i uglavnom se svode na terasu na krovu sto je ok ali nema ni u tragovima one domace atmosfere kao kad sedis u dvoristu Izbe ili Oblomova na raspar stolicama i podmeces papiric ispod noge od stola da se ne klima :)
4. To da mogu da setam i naprasno odlucim da svratim da kupim nesto od zrnevlja tipa bademi i sl. Ovde nema onih divnih malih radnjica sa zdravom hranom na svakom cosku kao u NS. Naravno da ima svega toga (i mnogo, mnoooogo vise) da se kupi, ali ne na svakom cosku i onda gubi draz...
5. To sto mozemo da se oprostimo od gledanja koncerata iz prvih redova. Primera radi, koncert Rolling Stones-a - karte za ono sto se u BG zvalo "fun pit" i kostalo je cca. 50 eur, ovde se zove "tongue pit" i kosta $1500 (ne, nemam jednu nulu viska). Moram priznati da nisam bila svesna da je to kod nas toliko jeftinije. Naravno da treba uzeti u obzir razliku u platama ali plate ovde nisu bas 23 puta vece.
6.To sto mi, gde kod da krenem, treba sto godina da stignem i pomalo mi ubije uzitak u onome zbog cega sam krenula. Tipa, krenusmo da skacemo na dzinovskoj trampolini prosli vikend (velika sala gde su i pod i zid ustvari splet puno trampolina od jedno 2x3m). Trebalo nam je celih sat vremena do tamo a nazad jos i vise posto je bio vikend a vikendom naravno busevi idu redje. I onda kad pomislim da sam potrosila maltene celo popodne radi sat vremena zabave, malko izgubim volju za takvim projektima. Naravno, to su muke vezane za nas djake-pesake mada ne bi bilo puno lakse ni sa kolima (to najbolje znaju oni koji imaju prilike da se cesto kolima muvaju po Beogradu, slicno je iskustvo). Da rezimiram, nedostaje mi komfor zivota u malom gradu - skoro svuda stignes za 15 minuta...
7. To sto izbor kozmetike evropskog porekla nije tako sirok a posebno to sto farbe za kosu imaju drugacije oznake i sto nijedna radnja nema palete boja pa se jos uvek mucim da nadjem odgovarajucu boju. Grrrr...
8. To sto vise ne znam ni koji broj cipela nosim ni koju velicinu odece. Mrzim S, M i L oznake!
9. To sto nema vise putovanja kolima. Sve je suvise daleko, mislim moze se obici par gradova koji su relativno blizu (srecom New York spada u tu kategoriju sto moram priznati da mi se jako svidja), ali na more vise necemo ici kolima, sto ce reci nista nosenje suncobrana, duseka, pumpe za duseke, rucnog frizidera, reketica, i ostalih rekvizita za plazu :) O Carnex gotovim jelima i minut pireu da ne pricam :)
Sad nas ceka merenje kofera da ne predjemo dozvoljenu kilazu za avion (a kako onda ja da ponesem sve ono sto NECU obuci i obuti na moru?!).
10. Sigurno ima jos toga ali trenutno mi se samo ovih nekoliko stvari vrzma po glavi (naime krece lepo vreme pa mi se sedi u nekoj basti do koje zelim da stignem za 10 minuta, planiramo letovanje, a nostalgija za slatkisima je na repertoaru svaki dan)
PS. U vezi price o slatkisima, bilo bi simpaticno napraviti mapicu radnji gde se gore navedeni mogu naci, pa prilazem link za mapu koju sam zapocela i na kojoj su svi dobrodosli da dodaju lokacije takvih radnji.
Mapa slatkisa :)
Elem, nedostaje mi:
1. STRASNO mi nedostaju nasi slatkisi (i slanisi naravno). Iz nekog potpuno nejasnog razloga, ovdasnja konditorska industrija nije odmakla dalje od 10 vrsta cokolada i bezbroj varijacija na temu keksa. Onih suvih, okruglih tipa Bambijevih Wellness integralnih keksa. Srce me boli kad pomislim na jaffa keks, munchmallow, smoki, coko bananice, medeno srce, plazma keks, eurokrem, i sve ostalo na cega sad ne smem da mislim da se ne bih raspatila previse :)
2. Ne bih da budem dosadna ali opet: slatkisi...
3. Produzena kafa sa hladnim mlekom uz cigaretu u basti nekog kafica u centru, tipa Gusan ili sl. Ili na nekom od splavova na Ribarcu. Ili na Strandu. Ovde ima zilion vrsta kafa u svakom od onih kafe lanaca ali nije to to... Na obali jezera ima svega par kafica koji su naravno uvek krcati, ostali kafici su ustvari pabovi, baste su retkost i uglavnom se svode na terasu na krovu sto je ok ali nema ni u tragovima one domace atmosfere kao kad sedis u dvoristu Izbe ili Oblomova na raspar stolicama i podmeces papiric ispod noge od stola da se ne klima :)
4. To da mogu da setam i naprasno odlucim da svratim da kupim nesto od zrnevlja tipa bademi i sl. Ovde nema onih divnih malih radnjica sa zdravom hranom na svakom cosku kao u NS. Naravno da ima svega toga (i mnogo, mnoooogo vise) da se kupi, ali ne na svakom cosku i onda gubi draz...
5. To sto mozemo da se oprostimo od gledanja koncerata iz prvih redova. Primera radi, koncert Rolling Stones-a - karte za ono sto se u BG zvalo "fun pit" i kostalo je cca. 50 eur, ovde se zove "tongue pit" i kosta $1500 (ne, nemam jednu nulu viska). Moram priznati da nisam bila svesna da je to kod nas toliko jeftinije. Naravno da treba uzeti u obzir razliku u platama ali plate ovde nisu bas 23 puta vece.
6.To sto mi, gde kod da krenem, treba sto godina da stignem i pomalo mi ubije uzitak u onome zbog cega sam krenula. Tipa, krenusmo da skacemo na dzinovskoj trampolini prosli vikend (velika sala gde su i pod i zid ustvari splet puno trampolina od jedno 2x3m). Trebalo nam je celih sat vremena do tamo a nazad jos i vise posto je bio vikend a vikendom naravno busevi idu redje. I onda kad pomislim da sam potrosila maltene celo popodne radi sat vremena zabave, malko izgubim volju za takvim projektima. Naravno, to su muke vezane za nas djake-pesake mada ne bi bilo puno lakse ni sa kolima (to najbolje znaju oni koji imaju prilike da se cesto kolima muvaju po Beogradu, slicno je iskustvo). Da rezimiram, nedostaje mi komfor zivota u malom gradu - skoro svuda stignes za 15 minuta...
7. To sto izbor kozmetike evropskog porekla nije tako sirok a posebno to sto farbe za kosu imaju drugacije oznake i sto nijedna radnja nema palete boja pa se jos uvek mucim da nadjem odgovarajucu boju. Grrrr...
8. To sto vise ne znam ni koji broj cipela nosim ni koju velicinu odece. Mrzim S, M i L oznake!
9. To sto nema vise putovanja kolima. Sve je suvise daleko, mislim moze se obici par gradova koji su relativno blizu (srecom New York spada u tu kategoriju sto moram priznati da mi se jako svidja), ali na more vise necemo ici kolima, sto ce reci nista nosenje suncobrana, duseka, pumpe za duseke, rucnog frizidera, reketica, i ostalih rekvizita za plazu :) O Carnex gotovim jelima i minut pireu da ne pricam :)
Sad nas ceka merenje kofera da ne predjemo dozvoljenu kilazu za avion (a kako onda ja da ponesem sve ono sto NECU obuci i obuti na moru?!).
10. Sigurno ima jos toga ali trenutno mi se samo ovih nekoliko stvari vrzma po glavi (naime krece lepo vreme pa mi se sedi u nekoj basti do koje zelim da stignem za 10 minuta, planiramo letovanje, a nostalgija za slatkisima je na repertoaru svaki dan)
PS. U vezi price o slatkisima, bilo bi simpaticno napraviti mapicu radnji gde se gore navedeni mogu naci, pa prilazem link za mapu koju sam zapocela i na kojoj su svi dobrodosli da dodaju lokacije takvih radnji.
Mapa slatkisa :)
Subscribe to:
Posts (Atom)