Sadasnji, prosli i buduci poslovi

Elem, isti dan kad sam ja dobila moju prvu platu, iliti tacno 1. u mesecu (gle cuda) saznasmo da ce fotografska sekcija nase male imigrantske porodice opet morati da se posveti trazenju posla, posto mu u firmi, za koju je radio prethodna dva meseca onaj ranije pominjani sezonski posao, nece produziti ugovor. Ipak je nedostatak auta bio problem. Mada, to je moja pretpostavka posto mu niko nista nije javio, samo su preskocili da ga pozovu za nastavak posla.

Tako da eto, desava se i ovde da se poslodavci nekorektno odnose. Ali sa druge strane, dok je radio, svake dve nedelje, petkom u 9 ujutru, pojavljivala se nova uplata na nasem tekucem racunu, tacno u minut. Vecina kanadskih firmi tako funkcionise, isplacuje plate svake dve kalendarske nedelje.

No, ne sumnjam da ce ova faza biti samo privremena a i nekako imamo srece pa se lepo preklapamo za zaposlenjima :)

E sad, sto se mog posla tice, sledi malo detaljniji opis.

Firma u kojoj sam pocela da radim je mali arhitektonski biro od svega troje (sa mnom) zaposlenih + vlasnik/sef. Opus poslova se svodi uglavnom na jednoporodicne kuce, sto novoprojektovane sto renoviranja.
Ovde je podela poslova takva da velike projekte (i stambene i komercijalne) rade iskljucivo velike kompanije a mali biroi poput ovog mog se bave uglavnom kucama. Sto meni trenutno potpuno odgovara. Sedim u prijatnoj atmosferi, radim ono sto volim, nivo stresa vrlo nizak, tenzija ne postoji, sve u svemu osecam se kao na godisnjem :)

Zanimljiv detalj: svaki dan, ali bukvalno svaki, na kraju radnog vremena, sef se uredno zahvali svima na obavljenom poslu. Uz to, svaki put, ali bukvalno svaki, kad trazi da mu se nesto uradi, neizostavno sledi "hvala" na kraju recenice.
Kada mi je urucio prvi cek (platu), i to je bio propraceno sa "hvala". Kako radikalno suprotno od onoga na cega sam navikla - da radnik treba da se zahvaljuje i svevisnjem i poslodavcu kad se odluci da mu isplati platu, pogotovo ako je slucajno na vreme :)

Sjajna stvar je sto radim sa nekim koga poznajem od ranije i koga mogu da zapitkujem svakih pet minuta sve sto mi nije jasno a pogotovo sto to mogu da radim i na maternjem mi jeziku. 

Glavni problem mi za sada predstavlja navikavanje na nove merne jedinice posto se kuce rade u imperijalnom sistemu (da ne kazem u stopama i incima), te malo imam problema sa poimanjem prostora koji nije u onim lepim poznatim centimetrima i metrima. A da ne pricam kako je nezgodno preracunavanje kad jedna jedinica sadrzi 12 drugih. Lep okrugao broj :)
Srecna okolnost je sto se sve sem kuca radi u dobrom starom metrickom sistemu tako da racunam da cu neki sledeci posao raditi u poznatom mi okruzenju bar sto se mera tice.

I da sumiram, posle dve nedelje na novom poslu, utisci su vise nego pozitivni, zaista sa uzivanjem idem na posao (cak mi nije ni jako daleko, stizem za oko 35-40 min sto je za ovoliki grad vise nego sjajno) i vracam se kuci dobro raspolozena. I naravno sa nestrpljenjem ocekujem sledecu platu 15. u mesecu :)

Kratak osvrt na finansijski aspekt cele price, sa mojom pocetnom platom (za koju ocekujem da ce biti povecana najkasnije za tri meseca) mozemo sasvim lepo da zivimo nas dvoje u podstanarskom stanu (koji prilicno kosta) i cak i da pretekne par stotina dolara. Nije puno ali vec se mnoooogo lakse dise :)

Samo da se sad opet vratimo u situaciju da oboje radimo pa da se opusteno pridruzimo bozicno novogodisnjoj euforiji koja lagano vec pocinje, danas sam vec videla novogodisnje ukrase na banderama i po izlozima. Dva meseca ranije! Treba li sa spominjem da smo vec napravili citav spisak za "pod jelku"? :))

Zasto se isplati biti uporan, bar u Kanadi :)

Ovo je namenjeno onima koji ce doci ili su tek dosli i verovatno ce se suociti sa istim problemima kao i mi u pocetku. Konkretno, tema je kako izaci na kraj sa velikim firmama koje nisu user friendly bar ne nakon momenta kad su vas zadobili kao korisnika.

Kanada nije izuzeta, kao ni jedna druga drzava, od problema sa monopolistima. Konkretno ovog puta mislim na mobilne operatere. Tj, na jednog konkretno. Naime, Rogers pokriva, bar po nekim informacijama sa njihovog sajta a i sa Wikipedije, oko 80% trzista. Imaju odlicnu pokrivenost, nude i ostale usluge vezane za telekomunikacije (kablovsku, internet, fixnu telefoniju), sve to upakuju u naoko primamljive pakete sa raznoraznim pogodnostima, popustima, promotivnim periodima i sl. Ali kao i uvek, treba citati sve ono napisano sitnim slovima.

Za vecinu imigranata pripravnika, u startu je tesko sagledati sve opcije (posebno sto u samom startu nemate vremena za konsultacije sa Googlom), imate manjak informacija, ruke su vam poprilicno vezane zbog necega sto se zove Credit Score (iliti kreditna sposobnost koja je ovde ima tezinu 11. bozje zapovesti maltene) a to je u pocetku na nuli, sve u svemu odluke o izboru provajdera za gore pomenute usluge se dosta naprecac donose.
A onda, kako vreme prolazi, informacije se prikupljaju, i vrlo brzo se nadjes u potpunom rebusu oko toga zasto, pobogu, placamo $76 (pa plus jos porez) za dva mobilna, a pri tom ne dobijamo maltene nista za te pare (da ne spominjem kako se u Kanadi dodatno placa identifikacija poziva!) a sa druge strane imamo konkurentsku firmu - Wind koja za isti iznos nudi neogranicenu upotrebu, sto razgovore, sto poruke, sto internet. Milina. A povrh svega daju telefone za citavih $0 po sistemu da ti svakog meseca smanjuju iznos koji si im duzan za telefon za 10% od racuna a ako budes njihov korisnik 3 godine anuliraju ti dug u potpunosti. Sjajno.
I tako mi predjosmo u konkurentsku firmu posto smo bili dovoljno mudri da bar ne potpisemo ugovor sa Rogersom.

A kad je stigao racun, stoji lepo zaracunato ne samo ceo mesec od koga smo samo pola koristili telefone, nego i jos jedan mesec pride.
I onda krece zabava od celih mesec i po dana natezanja sa korisnickim servisima, menadzerima, zalbe, svakodnevni telefonski razgovori (pozivi dva puta dnevno od njih da nas opomenu za neplaceni racun), ukratko jedno opste maltretiranje. A sve zato sto je osoba koju smo pitali za informaciju, malo omasila i lose nas informisala. Naime, trebali smo da ih obavestimo 30 dana unapred da cemo da otkazemo uslugu. Mi to nismo uradili zahvaljujuci Kinezu u Rogersovoj radnji koji nam rece da ne treba nista da preduzimamo nego samo predjemo na drugog operatera. Jos mi srecni i zadovoljni kako sve lako ide :)

No, posto ja posebno ne volim da ispastam zato sto neko ne zna da radi svoj posao, krenemo mi da se zalimo i natezemo sa Rogersom. I konstantno nas otkacinju po principu to je politika firme, zao nam je sto ste bili lose informisani ali mi tu nista ne mozemo.
I posto se cela prica vec jako oduzila, i vec po stoti put nam rekose da moramo da platimo, u petak posaljem ja mail sa puno ljubaznog negodovanja u kancelariju predsednika kompanije. Ali i to je bilo povuci potegni jer za to vam treba broj zalbe koju dobijete od menadzera do koga mozete da dodjete ako dobijete prethodni broj od korisnickog servisa do koga je muka doci jer je sve automatizovano. A sa menadzerom je trebalo natezati se jedno pola sata da bi uopste pristala da mi da doticni broj. Tesko za prepricati a kamoli izvesti.
I konacno, juce me nazove osoba iz kancelarije predsednika i posle bar pola sata izuzetne ljubaznosti i sa njene i sa moje strane ali i, sve vreme prisutnih, pokusaja da se izbegne bilo kakvo popustanje u stavu, na kraju sam, bravo ja, uz puno ubedjivanja i negodovanja zbog izgubljenog vremena, lose informisanosti njihovih radnika, i generalno odbijanja saradnje sa njihove strane, uspela da izdejstvujem da nam naplate samo ono sto su u startu i trebali. Odnosno, ustedela sam nam citavih $100. Sto uostalom i nije malo. Ali je zaista bilo naporno.

No, kao sto rekoh na pocetku, ovde se upornost ipak isplati. Pitam se da li bih ista uspela da uradim da je bio Telekom ili Telenor u pitanju...

Novi razvoj dogadjaja

Tacno dan nakon sto se navrsilo cetiri meseca naseg boravka ovde, stize mi mail, i to u nekih 11 uvece, da mi je ponudjen posao za koji sam isla na intervju pre neki dan. Tako da eto u peti mesec nase kanadske avanture ulazimo oboje zaposleni :)))
Posao koji mi je ponudjen je, kao i vecina poslova ovde, isao po principu preporuke, odnosno, u firmi mog kolege sa fakulteta se upraznilo radno mesto, pitali ga da li ima nekog da preporuci, on (i beskrajno sam mu naravno zahvalna zbog toga) preporucio mene i dalje je sve islo svojim uobicajenim tokom.
U toku ove nedelje ce mi javiti kad pocinjem i sad konacno mozemo da odahnemo :)

Jesenja uvertira

Pocela je da se primecuje promena godisnjeg doba. Svi kazu da je u Kanadi jesen najlepse godisnje doba i pocinjem da uvidjam i zasto. Mada bi za moj ukus moglo da bude malo toplije, dnevne temperature se krecu do maksimalnih 18C vec jedno dve nedelje a sad za vikend je bilo oko 10C.
Bilo kako bilo, uz adekvatnu garderobu se itekako moze uzivati u ovim prvim jesenjim danima. Mahom je suncano, duva uzasan hladan vetar ali pokusavamo da se naviknemo (obzirom da nam je receno da duva u sustini cele godine, samo sto je zimski bas neugodno hladan), ali je zato priroda ovde cak i u okviru grada zaista prelepa. Boje se krecu od zute, preko narandzaste i jarko crvene, pa sve do bordo, uz naravno zelenu koja jos nije posustala.
Proveli smo juce kanadski Thanksgiving u High Park-u. Svega tri stanice metroom od nas, iliti u sred grada, park velicine malo vise nego deset puta kao Limanski, u sustini suma u gradu. Sve je naravno perfektno uredjeno kao i svaka druga zelena povrsina u Torontu, zapadnom stranom parka se pruza jezerce odnosno bara sa pravom barskom atmosferom, trska, lokvanji, patke, guske i ostala flora i fauna.
Park naravno pun veverica koje su primetno pitomije od kako je pocela da se priblizava zima. Vise ne prezaju od toga da pridju, propnu se uz nogu ili stanu na patiku i uzimaju sve sto im se ponudi. Poceli smo u setnje da nosimo kesicu zrnevlja (lesnici, bademi i sl) i zaista uzivamo u trenucima sa tim pacolikim bicima.
Uz uobicajene asfaltirane staze, park obiluje i ugazenim puteljcima kroz zaista bujno zelenilo i prelepo je za setnju. Ima pregrst sadrzaja i za porodice, decja igralista, raznorazne terene (prvenstveno naravno za bejzbol, sta drugo), postoji i omanji zooloski vrt ali nekako smo ga stalno promasivali pa je ostao za sledecu posetu.
Inace pripreme za Halloween su pocele jos pre vise od mesec dana, radnje su prepune rekvizita, bundeve u svim bojama, oblicima i velicinama, slatkisi u obliku bundeva, duhova i sl, kostimi, maske, kosturi, lobanje, paucine, bundeve, bundeve i jos bundeva. Ozbiljno se razmisljamo da se upustimo u projekat dubljenja bundeve no o tom potom. Sve je narandzasto i jako veselo izgleda. Cula sam da dvorista kuca budu fenomenalno dekorisana za Noc vestica. Vec ima dekoracija na sve strane ali ocekujem da ce sledece nedelje bas intezivno krenuti. I onda fotoaparat u ruke i setnja :)

Tri meseca kasnije

Danas je tri meseca kako smo ovde. Ja licno ulazim u stadijum (tj. vec sam usla) blage panike jer jos uvek nista sto se posla tice a i malo sam isfrustrirana zbog razvoja situacije oko vozackog ali o tom potom.

Svasta smo nesto poradili u medjuvremenu: nasli porodicnog lekara, sto se ispostavilo da je malcice komplikovanije nego sto sam ocekivala, posto je tesko naci pristojnog lekara a da prima nove pacijente a i da je dovoljno blizu a i da je klinika pristojna i tako jos svasta, no sve u svemu, malo smo imali srece pa je relativno blizu sveze renovirana klinika oformila novi tim porodicnih lekara (dodje mu kao lekar opste prakse po opisu posla) pa su primali nove pacijente i eto resili smo i to. Bili smo na nekoj grupnoj prezentaciji gde nam je doticni lekar za koga smo se odlucili predstavio kliniku i sebe, odgovorio na par pitanja i na kraju pokupio formulare koje smo popunili na licu mesta. Ja idem sledece nedelje na prvi individualni sastanak pa cu videti kako i to izgleda. Lekar je neki sveze dosao iz USA i ima 20tak godina iskustva i vrlo simpaticno deluje. Ako nista drugo izgleda kao da zaista voli svoj posao.

Vozacki je prosao, sa jedne strane super po jedno od nas (te je moja jaca polovina sad ponositi vlasnik G dozvole ili u prevodu redovne sa kojom sve moze normalno), a ja sam nazalost imala tu nesrecu da naletim na jednog od onih koji vole da obaraju ljude na ispitu (cak smo to i culi od jednog njegovog bivseg kolege na licu mesta ali nazalost kad je sve vec bilo gotovo).
Te sam se nasla u situaciji da me covek obori zbog veceg broja izmisljenih gresaka (i to ocigledno izmisljenih tipa naletela na bankinu!) kao i zbog "incidenta" na auto putu gde je covek procenio da kamion u traci u koju sam se prestrojavala nije dovoljno daleko (samo nekih 30m, boze moj jako je blizu) pa mi cimnuo volan i onda posle napisao kako smo jedva izbegli sudar. Jedina greska zaista moja je bila sto nisam znala da je ovde ozbiljan prekrsaj ostati u raskrsnici (recimo negde na pesackom prelazu) pri skretanju levo i da treba proci kroz crveno da bi se izaslo iz raskrsnice. Mala razlika u odnosu na Evropu a ne pise u prirucniku :(
I tako sad moram ponovo da polazem ali na nesrecu ovog puta prvo za G2 (to mu dodje drugi nivo pocetnika - polaze se voznja bez izlaska na auto put) pa onda ponovo za G, a srecna okolnost je sto na osnovu toga sto sam bila vozac ranije ne moram da cekam da prodju odredjeni vremenski periodi nego samo treba da platim (prvo $40 pa onda opet $75 grrrrrrrr) i da polazem. A jos srecnija okolnost je sto mogu sledeci put da trazim drugog ispitivaca jer nisam zadovoljna prvim. Ali naravno, uzasno sam isfrustrirana celim dogadjajem.

Jedan od meni lepsih trenutaka u poslednjih mesec dana je taj sto smo od prijatelja dobili malu portabl ves masinu i resili se pakla sa zajednickim veserajem. Masina se kaci na kuhinjsku slavinu i nema grejac te koriti toplu vodu (koja nazalost nije bas jako topla, ne prelazi 50C - merila sam naravno) ali je u svakom slucaju neuporedivo bolje resenje nego veseraj. Prvo sto je ekonomski sjajna - ne placamo vise $2.5 po pranju (sto na godinjem nivou i nije malo) a najvaznije sto ne delim masinu sa gomilom nepoznatih ljudi. I divan detalj - masina svira Jingle Bells kad zavrsi sa pranjem :)

Uclanili smo se u biblioteku i potpuno sam odusevljena kako sve lepo funkcionise, porucila sam knjigu online i lepo mi stigao mail da me ceka u nasem ogranku. Milina.

Bili smo i na torontanskom ostrvu - jedno prelepo mesto, savrseno uredjeno, sa prelepim plazama i parkom. Sastoji se od vise malih ostrvaca povezanih mosticima a stize se trajektom koji saobraca svakih pola sata do tri luke na ostrvcima. Posebno smo naravno bili odusevljeni plazom, prava morska idila - sitan, ali ne previse, beli pesak, providna voda savrseno cista, ne previse guzva, sve u svemu prelepo.
Nabasali smo i na vrlo zanimljivu, bar sa antropoloske strane, polu nudisticku plazu na zapadnoj strani ostrva. Ali samo za one koji nemaju problem sa tim da dele plazu sa raznim drugim grupacijama, sto po pitanju boje koze sto po pitanju sexualnog opredeljenja. U jednom sektoru je izuzetno upadljiv nedostatak zenskog pola i vrlo je stereotipno - mladi, preplanuli, odlicno gradjeni momci svih boja ali potpuno nezainteresovani za suprotni pol i vrrrrlo bliski jedni sa drugima :) Ali zaista zanimljivo za posmatranje obzirom da mi je ovo bio prvi put da vidim tako veliku grupaciju i to tako opustenu i prirodnu. Tacno se vidi da je to ovde vec godinama potpuno normalna stvar. Zanimljiva informacija na tu temu - u Torontu se ove godine odrzavala 32. godisnja gay parada, toliko o tradiciji :)
Kako bilo, zanimljivo iskustvo svakako. Bar smo iz prve ruke proverili sve one urbane legende o anatomiji drugih rasa :)

Sto se vremena tice, vec izvesno vreme temperatura ne prelazi 20-25C i nocu je postalo malo hladnjikavo sto nas je nagnalo u potragu za cebetom a ispostavilo se da je i to malo zahtevniji projekat. Naime u cenovnom rangu za imigrante pripravnike je ozbiljan problem naci bilo kakvo cebence a da nije 100% polyester sto ja nikako nisam zelela. Vunene cebadi bas i nema (bar u jeftinijim radnjama) te je jedini izbor bio kupiti pamucni prekrivac/cebence mada ni to nije bilo lako naci. No opet se pokazalo da je snalazljivost naucena u domovini jedna korisna stvar, pa smo nasli na snizenju neko super veliko cebe (dobrih 3m sirine) od koga sam sasvim lepo zahvaljujuci sivacoj masini napravila dva. I sad nam je lepo toplo :) A kad dodje vreme za jorgan opet izlet u Ikeu, gde drugo, tamo smo vec videli sjajan izbor jorgana u razlicitim debljinama i po pristupacnim cenama.

I eto, toliko za ovaj mesecni pregled :)

Dodatak na prethodnu pricu...

Taman ja sumirala dogadjaje za drugi mesec boravka, sa sve konstatacijom da smo jos nezaposleni kad ono posle tri dana preokret situacije.

Naime, muz puz je bio na razgovoru jos pre neke tri nedelje ali mu rekose da mu treba auto zbog, jelte, prirode posla. Medjutim poslali mu mail nedugo posle sa tekstom tipa cestitamo, bla-bla, dobrodosli u tim. On se ljubazno zahvalio i objasnio da ceni sto zele da mu pruze priliku ali eto nema auto a ni nece u neko dogledno vreme, tako da hvala ali ne.
U medjuvremenu je stigao i sledeci mail sa obavestenjem da imaju grupni sastanak na koji je on otisao sa namerom da proba da se dogovori za neko drugo radno mesto koje ne zahteva sopstveni prevoz. No, docekase ga sa prijatnom vescu da su mu oni vec organizovali ko ce da ga vozi i dali ugovor da potpise.

Doduse, posao je sezonski, za septembar i oktobar, ali mu je vec najavljeno da, posto je jedan od kvalifikovanijih u grupi, ima mogucnosti za dalju saradnju.
Inace radi se o jednoj od najvecih firmi tog tipa na severno americkom kontinentu. Odlican dodatak za rezime...
 
Tako da, eto, ipak ima nekih novosti :)

Dva meseca kasnije

Juce je bilo tacno dva meseca naseg boravka ovde. Ne, jos uvek nismo nasli poslove i to je jedina stavka na minus listi. Na plus listi se stavke svakodnevno umnozavaju.

Znam da je opste poznata cinjenica da su svi sveze pridosli imigranti prvih par meseci u tzv. honeymoon fazi kada im je sve lepo i na sve se odusevljavaju, ali kako se ne odusevljavati mnostvom pozitivnih aspekata ovdasnjeg zivota.

Uzgred, juce smo bili na rodjendanskom rostilju gde se okupilo desetak ljudi sa zanimljivom dodirnom tackom, polovina svakog bracnog para je arhitekta po struci :) Druga zanimljiva zajednicka karakteristika je da su svi (raspon duzine boravka ovde je od 1.5-6 godina otprilike) neverovatno opusteni, dobro raspolozeni i bez zamerki na ovdasnji zivot. Naravno sitnica koje smetaju ima, kao i svuda, ali bas nista zbog cega bi neko rekao "da, lose mi je ovde i nije bila dobra odluka doci u Kanadu". To jos nismo culi.

Da se vratim na temu. Pre neki dan sam konacno proucila sajt gradske biblioteke Toronta i odusevila se u potpunosti.

http://www.torontopubliclibrary.ca/ 

Prvo, clanstvo je za stanovnike besplatno. Drugo, u bibioteci se moze pozajmiti, moram ponovo da naglasim - potpuno besplatno, na neki broj dana (zavisno od materijala) sledece: knjige (naravno), muzicki diskovi, filmovi (i to i naslovi od pre par meseci), propusnice za muzeje i ostale kulturne ustanove ukljucujuci i zooloski vrt.

Ako nesto nemaju u ogranku biblioteke gde dolazite, mozete poruciti da donesu iz nekog drugog, naravno opet potpuno besplatno.

Pretpostavljam da cu posle nekog vremena oguglati na ovakve stvari i poceti da ih dozivljavam kao normalne, sto i jesu uostalom, ali za sada me je i dalje lako sokirati cinjenicom koliko ovde neke stvari potpuno drugacije funkcionisu.

Elem, da sumiram drugi mesec: doveli smo kucicu u red i manje vise obezbedili sve sto je potrebno za pocetak, polozili pismeni deo vozackog ispita i zakazali polaganje voznje za 6. septembar, intezivno poceli da trazimo poslove sto je za sada rezultiralo sa po jednim intervjuom, jednom ponudom za posao (ali traze sopstvena kola sto mi za sada necemo moci da izvedemo), jednim honorarnim poslicem (za fotografsku sekciju nase male zajednice), i to odlicno placenim, okupali smo se u jezeru Ontario, bili na karipskom karnevalu, upoznali bolje ponudu raznoraznih proizvoda i usluga i samo jos da pocnemo da zaradjujemo pa da i iskoristimo ta nova znanja :). Sve u svemu lepo je prosao drugi mesec.

Za treci mesec je prognoza da ce poceti da nas hvata panika oko poslova ali i to je kazu normalno... A i za ocekivati je da ce se i to resiti u dogledno vreme. Pa bi bilo lepo da prvi trimestar zakljucimo sa pozitivnim vestima i u tom polju :)

Turisti

Zabrinjavajuce je sto se mi jos uvek osecamo kao da smo na letovanju. Sto i nije cudno obzirom da je Toronto zaista divan grad leti. Na stranu to sto je na jezeru koje izgleda identicno kao more sem sto nije slano, i atmosfera i desavanja su takva da je neizbezno da se covek (posebno mi koji jos ne radimo i nemamo ama bas nikakvih obaveza) potpuno opusti i zaboravi sta su trenutni prioriteti.

Elem, u subotu smo bili na Caribani - karipskom festivalu, tj. na glavnom dogadjaju (festival traje vec nedelju dana) - paradi koja izgleda vrlo slicno onoj u Riu. Vatromet boja, kostima, sljokica i perja, odlicna muzika i sjajna atmosfera. Ocekivali su oko milion posetilaca, cisto kao reper kako su takvi dogadjaji poseceni u ovim krajevima...

A takvih dogadjaja ima skoro svakodnevno, festivali, koncerti, dosta toga besplatno, tesko se odluciti sta pre posetiti. Evo vec sledeci vikend imamo grcke dane (u grckom sektoru naravno, gde su sve ulice dvojezicno napisane a svaka bandera obojena u boje grcke zastave) i vec smo se psihicki pripremili na gyros vikend :)

Posle toga poseta plazi (na koju uzgred i danas idemo posto je neradni dan pa se solidarisemo sa radnim ljudima) koja je prelepa - cist beli pesak, onako malo krupniji pa sa pokojim kamencicem, voda prozirna skoro pa kao morska, malo plutaju neke algice ali vrlo diskretno, u vodi pesak bez trunke mulja (sto bi se od jezera ocekivalo) i temperatura vise nego prijatna.

Malo kvari dojam vetar koji u Torontu maltene uvek duva pa nije super prijatno za izaci iz vode. Druga zamerka su spasioci koji toliko revnosno rade svoj posao da sam se osecala kao dete od 5 godina sa roditeljima na moru, ne smes ni da mrdnes van obelezene linije, momentalno ti masu da se vratis iza linije bova. Mada to je gradska plaza, provericemo, kad dodje vreme, kakva je situacija na nekim drugim plazama...

Sve u svemu, potrebno je dosta samo-podsecanja na cinjenicu da treba sedeti za racunarom i traziti posao, kad toliko toga zanimljivog i novog i sarenog i primamljivog ima svuda oko nas. Osecamo se na trenutke kao deca u veeelikoj prodavnici igracaka :) Samo jos dzeparac da obezbedimo :)

Samo dva detalja iz svakodnevnog zivota

Drazi zivota u velikom gradu: dogodila nam se prva vanredna situacija u metrou, kao u filmovima, metro stao, na razglasu objavili da svi napuste voz a posle par minuta i da se hitno evakuise stanica, hrpa vatrogasnih vozila, policije, obezbedjenja samog metroa na sve strane, naravno sve se rascistilo za par minuta i sve je nastavilo svojim tokom ali bilo nam je zanimljivo da nesto tako dozivimo :)

Druga super stvar kad delis zgradu sa ljudima iz celog sveta - vidis stvarno razne obicaje i navike. Elem, ulazimo u lift i greskom odemo u podrum, gde se nalazi veseraj, i tamo nam se pridruzi decko od dvadesetak godina koji je ocigledno pokupio cist ves i nosi ga kuci, ali sve to obavlja u carapama (da budem jasnija, na nogama nema cipele, patike ili nesto iz sektora obuce nego samo zoknice). Covek se oseca kao u svojoj kuci, doduse kuci na 16 spratova :)

Svaki dan iscekujemo sta ce novo zanimljivo da se dogodi....

Vozacka dozvola

Odlucili smo se konacno da sredimo i pitanje vozacke dozvole. Naime, sa medjunarodnom moze da se vozi svega dva meseca po dolasku a nama to uskoro istice, jeste da nemamo jos sta da vozimo ali treba biti spreman na sve, mozda dobijemo na nacionalnoj lutriji neke silne milione pa uskocimo u neki lamborghini :)

Kupili smo prirucnik za polaganje vozackog ispita i gledacemo da se spremimo za sledecu nedelju pa da polazemo.

To je jedna formalnost koja ceka imigrante vozace, polazu se i testovi i voznja, no srecna okolnost je da ako ste imali preko 24 meseca vozackog staza onda odmah polazete voznju i ne ide se na casove. Testovi se mogu polagati kad god, samo se pojavite na mestu desavanja i sacekate svoj red, kao na salteru... Rade ceo dan, svaki dan, cele godine. Sjajno.

Druga strana medalje je da dokazivanje vozackog staza (ili jedan papiric iz naseg konzulata) i prevod dozvola na engleski kostaju (bar je nas dvoje toliko kostalo) za dva komada $154 i onda jos plus $125 po osobi polaganje i jos bar $50 za iznajmiti auto posto svaki kandidat sam sebi obezbedjuje vozilo za polaganje a sta drugo nego rent-a-car, sem ako nemate srecu pa poznajete nekog ko ima auto.
Summa summarum, za dvoje ljudi dozvole izadju oko $450.

Elem, procedura je sledeca, prikupe se svi ti papiri (prevod - koji mora biti od ovdasnjeg prevodioca, i pismo iz konzulata - koji uzgred sluzi za lecenje nostalgije, cekali smo sat i po u praznom konzulatu da nam izdaju dva parceta papira sa tri reda teksta i to zadovoljstvo platili $64, a radno vreme je naravno od 10-13h, da se slucajno ne umore), i ode se u jedan od centara za polaganje, tamo se na licu mesta obavi pregled vida, slikaju vas (sve na salteru i naravno sve efikasno i brzo, mada malkice se duze ceka da se dodje na red) i dobije se papiric sa kojim se ide u prostoriju za polaganje, odmah ili kad vec zelite.

A sledece nedelje cemo i videti kako to izgleda u praksi, a kad polozimo pismeni deo onda cemo zakazati voznju za neki sto skoriji termin.

Pa kad pocnemo da jezdimo ulicama Toronta jednog dana.... :)