Dok je projekat odlaska jos bio na teoretskom nivou, nije delovalo tako komplikovano spakovati svoju egzistenciju na jednom mestu i premestiti je cca 7500 km dalje.
Cim je postalo jasno da cemo stvarno ici, ispilili su se bezbrojni organizacioni problemi. Sta nositi, sta da nam se salje posle (uzgred i kako a da ne kosta reda velicine jednog bubrega), sta ostaviti, gde ostaviti, kako sve to spakovati, sta sa svim onim stvarima (a toga je mnogo) koje nikad necemo preneti tamo a steta ih je naravno baciti...
Pa onda citav niz pitanja vezanih za trenutak posle sletanja kad zapravo postanemo Permanent Residents of Canada: gde odsesti za prvo vreme, kako naci stan a nemas pojma gde si i kako doci od tacke A do tacke B, sta raditi po pitanju prevoza (kupiti kola i placati preskupo osiguranje ili koristiti gradski prevoz a lupati glavu kako doneti u novi stan sve sto je potrebno za poceti zivot iz pocetka), i jos milion pitanja koje se neprekidno roje po glavi i ustvari cine ovaj ceo projekat vrlo uzbudljivim...
Ne mogu ni da zamislim kako je bilo uzasno komlikovano proci sve ovo pre samo 20 godina kad nisi imao na raspolaganju ovaj predivni izum zvani internet...
No, sve ce se vec malo po malo razresiti i pripremiti, za pocetak odosmo 27. u Bec po vize :)
Kanadische Botschaft
No comments:
Post a Comment