Kratko objasnjenje, koje je na kraju ispalo mnogo duze nego sto je bilo planirano

Moram da se pozabavim odgovorima na najcesca pitanja koja ljudi postavljaju kad cuju da idemo pa-pa:

1. Imigrantska viza (koju smo mi dobili) - ne znaci da nam Kanada gratis daje stan, posao i dzeparac. Naime, kao i u svakoj drugoj drzavi podrazumeva se da ces se sam pobrinuti za svoje potrebe, oni ti daju mogucnost za sve to i prava jednaka kanadskom drzavljaninu (minus glasacko pravo i pasos - to sledi posle tri godine).

Imigrantska viza takodje znaci da ne moras nikad vise da je obnavljas posto sletanjem na aerodrom postajes punopravni kanadski stanovnik (iliti Permanent Resident).

2. Sta cemo kad dodjemo tamo? - Pa sad, odgovor bi bio potpuno isti da se selimo napr. u Beograd. Smestimo se negde na par dana (hotel, motel, prijatelji, bilo sta) dok ne nadjemo stan za iznajmljivanje (isto kao i ovde, niko ti nece iznajmiti stan dok ne dodjes uzivo da ga pogledas, potpises ugovor i naravno platis).

Zatim, posto se stanovi izdaju prazni (sto je isto uobicajeno i u ovim nasim krajevima), obidjes gomilu radnji, pretreses male oglase i sa sto manje novaca se skucis. Jedina razlika u odnosu na preseljenje u Beograd, je da je teze i skuplje preneti namestaj i pokucstvo, a i nema smisla posto transport moze da kosta isto koliko tamo pokupovati sve to isto, naravno ne u najskupljim radnjama, ali pitam se koliko nas ovde ode u prvu prestiznu prodavnicu i ne pitajuci koliko kosta opremi ceo stan?

3. Usput dok radis sve to, pobrines se za licna dokumenta, opet slicno kao svuda drugde. Doduse to u Kanadi, cudna li cuda, ipak ide malo jednostavnije nego sto smo mi ovde navikli, sve se obavlja postom ili mailom, a gotove proizvode (kartice osiguranja, identifikacione, zdravstveno i sl.) ti salju na kucnu adresu. Dakle mnogo manje maltretiranja i cupkanja po salterima.

4. Opet slicno kao i svuda na svetu, krenes da trazis posao posto od necega treba ziveti i placati racune :) Napises CV, napravis portfolio ili ne, zavisno od struke, i pocnes da pregledas konkurse za posao ili da zivkas firme i "Dobar dan, da li vam treba arhitekta/fotograf?" (naravno ovo je potpuno pojednostavljeno).

Posto si ipak tek stigao, ne govoris savrseno jezik, nemas kanadsko radno iskustvo iliti nemas pojma kakva je radna atmosfera, etika i obicaji, mora se biti spreman da ce se neko vreme ipak raditi poslovi koji su manje ili vise ispod nivoa koji prizeljkujemo. No, zar je to puno drugacije od onoga kako se zivi kod nas?

5. Ako si iole snalazljiv i ambiciozan, trebalo bi da u roku od 6 meseci vec dodjes do nekog pristojnog posla u struci, u mom slucaju pocnes da se bavis pitanjima nostrifikacije diplome i dobijanja kanadske licence za rad (procedura opet identicna kao ova sto sam ovde prosla, neko vreme rada u struci - doduse samo 2 god, polozen strucni ispit i uplata clanarine - i nije neka bog zna kakva nauka od procedure).

6. Sve ostalo ipak zavisi od same osobe, kako ce se aklimatizovati, prilagoditi potpuno drugacijem podneblju i ljudima, koliko ce se prepustiti nostalgiji. Mada treba biti realan, za cime konkretno treba zaliti? Sem roditelja, rodbine i prijatelja. Ali nazalost, nece mi navedene grupe ljudi placati racune, hraniti me, cuvati mi decu posto mesta u vrticima nema, stajati u redovima u SUP-u da izvade pasos i registruju auto, naci mi posao i davati mi redovnu platu i placati doprinose, resiti me problema korumpirane komunalne policije koja ne izlazi na teren da se ne zamera a ja ne mogu da spavam celu noc od preglasne muzike, i jos milion razloga. Naravno, svega toga ima i bilo gde drugde, razlika je "samo" u kvantitetu...

Naravno da nije laka odluka otici i da sve deluje vrlo strasno, ali meni licno mnogo strasnije izgleda buducnost ovde. Mozda gresim, ali vreme ce svakako pokazati....