Raznorazni utisci.. bez nekog posebnog redosleda

Ako budem jos dugo cekala da hronoloski ili tematski sortiram razne stvari koje smo doziveli, primetili ili culi, pozaboravljacu vecinu, te sam se odlucila da bez nekog reda izlozim sve ono sto je ostavilo neki poseban utisak na dvoje new comers-a kako nas ovde svi zovu.

Jedna od stvari koje odmah upadaju u oci je fenomenana mesavina ljudi svih mogucih, da ne kazem boja, nacionalnosti. Sve se sareni i jako je zanimljivo za proucavati izbliza sve te narode, neke koje nikad nisam ni videla uzivo. Jedna od glavnih nam zanimacija u metrou prvih nedelja bila je pogadjanje toga ko je odakle i prepoznavanje jezika.

Jos jedna sjajna stvar kod tako jako izrazene multikulturalnosti je sto, ako se provodi dosta vremena u gradskom prevozu, ima se prilika za cuti i gomila poznatih nam jezika pa se nekako covek oseca vise kao kod kuce - i madjarski i slovacki i ceski i ceo spektar centralno-istocno-juzno-evropskih jezika. U sustini engleski najmanje i cujemo u metrou... I da, jos jedna konstatacija u vezi jezika, kanadski engleski ima sasvim prijatan akcenat. I povrh svega lako razumljiv.

Ovdasnji ljudi, bez obzira na poreklo, su neverovatno kulturan jedan svet. Naravno izuzetaka ima, ali jako malo. Svi se stalno nesto izvinjavaju i zahvaljuju i prosto ne znas sta da kazes u takvim situacijama. Doduse dogodilo mi se da je jedna poveca persona bukvalno sedela na meni dobrih 20 minuta u autobusu i da nije ni primetila ali to su zaista izdvojeni slucajevi.

Jedna od sokantnih stvari je bila to sto vozaci autobusa redovno sacekaju kad vide da neko trci prema busu, i sto ti se uvek redovno zahvale sto si im pokazao mesecnu pretplatnu karticu za TTC (ili sve forme gradskog prevoza, koja uzgred kosta simbolicnih 126 CAD).

Vezano za gradski prevoz: blizu je savrsenog, ali zaista. Mreza metroa, tramvaja i autobusa je takva da se vrlo brzo stize sa tacke A na tacku B iako je grad izuzetno velik. Metroi idu na svakih 3-5 minuta, kao i autobusi, bar na vecini linija, autobuske stanice su odlicno rasporedjene i to na vrlo kratkim razmacima, tipa sa jedne i druge strane raskrsnice. Naravno vozac ne staje ako nema nikog na stanici ili ako niko nije zazvonio za stop.

Pa onda neverovatne stvari vezane za to kako ovde funkcionise ugostiteljska delatnost.

Naime, dogodilo nam se jedan dan u komsijskoj piceriji/poslasticarnici da je kuvar zaboravio da pocne da pece pizzu koju smo porucili. POsle citavih 10 minuta cekanja dolazi konobar i uz uzasno puno izvinjavanja kaze da je pizza na njihov racun i jos pita sta cemo popiti. Bas mi je bilo neprijatno. A jos je bilo gore kad smo krenuli pa smo se jedva odbranili da nam ne spakuje i sladoled za poneti. Sokantno iskustvo.

Jedna od bitnih tema za ljude koji sate i sate provode po gradu trazeci stan: WC-ovi, svi, ali bez izuzetka svi, javni i polujavni, na metro stanici, u trznim centrima, ali bas svi, savrseno su cisti, uvek sve radi i ima svih potrebnih stvari. Ja, kao cesti posetilac istih usled vrlo male besike :), mogu da kazem da sam potpuno odusevljena uslugom :)

E da, dodatak u vezi detalja sa komsijskim rostiljem od pre neki dan: nije to bio samo rostilj, dosao je i kombi iz zooloskog vrta sa risom, divljom mackom, lemurom, nekim zmijurinama i jos nekim zivotinjama, i odrzan je kratki cas iz poznavanja zivotinjskog carstva za decu. Takodje su ih pustili i da pomaze doticne zivotinje cime su klinci bili odusevljeni. Pojavio se u nekom momentu i onaj kamion sa sladoledom (kao iz horor/triler filmova, sa sve muzikom) pa su se stanari i zasladili posle rucka. Celu manifestaciju je propratila ziva muzika u vidu troclanog benda koji je svirao poznate hitove u nekom karipskom aranzmanu, vrlo simpaticno.

Nastavak sledi :)